|
Deklaracija iz Fijudjija (Fiuggi): ZENE U
MUZICI
Sve zemlje su pozvane da podsticu stvaranje organa odgovornih za
dokumentaciju i podatke o kompozitorima rodjenim unutar njihovih
granica. Ovi organi, odnosno organizacije, trebalo bi da budu u
stanju da upucuju drugim institucijama i od njih primaju informacije
o “zenama u muzici”, da prikupljaju podatke o institucionalnim i
muzickim strukturama u svojoj zemlji zaduzenim za stvaranje,
unapredjenje i planiranje u muzici: festivali savremene i anticke
muzike, festivali usredsredjeni na dela zena kompozitora i izvodjaca,
mogucnosti finansiranja, stipendije i sl. Zene muzicari treba da
nastoje da vise sudeluju u planiranju, unapredjenju i stvaranju
novih dela kako bi ostvarile povecanje procenta zenskih dela u
tekucim repertoarima (simfonijska, kamerna, tradicionalna muzika), i
da bi se podsticala uyajamna razmena izmedju zena kompozitora i
izvodjaca. Organizacije “Zene u Muzici” bice povezane internetom.
Zakonodavstvo u vecem broju zemalja predvidja jednakost u
mogucnostima i pravim za zene sto bi, u teoriji, trebalo zenama da
omoguci pristup svim poljima interesovanja. Ali u praksi stvari
cesto ne stoje tako. Organizacije “Zene u Muzici” bi trebalo da
utvrde da li je drustvena stvarnost u njihovim zemljama u skladu sa
vazecim zakonodavstvom. U mnogim zemljama zene nisu dovoljno
zastupljene na institucinalnim nivoima. Moramo da podsticemo ucesce
zena u komisijama, komitetima, i svuda gde njihov talenat i
sposobnosti mogu biti od koristi. Zene u politici moraju biti
obavestene o razlici izmedju zakonodavstva i prakse i trebalo bi da
postanu advokati zena muzicara, narocoto kada je rec o mogucnostima
finansiranja.
Podaci o zenama u muzici moraju se staviti na raspolaganje
profesorima muzike, kako zenama tako i muskarcima. Doprinos zena
muzicara u svakoj kulturi mora da postane deo muzickog zivota u
skolama, na univerzitetima i na akademijama. Roditelji moraju biti
podsticani da neguju muzicke talente svojuh sinova i kceri, uz
postovanje kulturne tradicije i bastine, kako zena tako i muskaraca.
Zene muzicari moraju da citaju, shvate i da koriste dokumenta
UNESCO-a poznata kao sto su “Prava Umetnika” i Zavrsni dokumenat
Svetske medjuvladine konferencije o “kulturnim politikama razvoja”,
odrzane u Stokholmu 1998. godine.
Treba priznati doprinos zena u kulturi i razvoju da bi se obezbedilo
njihovo ucesce u formulisanju i implementaciji kulturnih polotika na
svim nivoima, kao i pristup mestima odlucivanja u svetu kulture i
spektakla. Vazan je rad da bi se zastitila, unapredila, potpomogla i
sacuvala umetnicka prava zena muzicara i stvaralaca u svim
zajedincama. Samo na ovaj nacin moci cemo da prevazidjemo i
promenimo staru monokulturalnu maskilisticku viziju kulture i
umetnkicke bastine.
Nasa vazna uloga, kao zene, u prenosenju specificne, opipljive i
neopiplive, kulturne bastine ne sme biti zapostavljena jer ona
pripada ne samo jednoj vrsti, narodu ili kulturi, vec celom
covecanstvu.
1 Godine 1996., na kraju Prvog medjunarodnog simpozijuma “Zene u
Muzici”: Susreti u predgradju”, zene muzicari iz 26 zemalja (kompozitorke,
izvodjaci, dirigenti, muzikolozi, organizatori, kulturni operateri)
potpisale su dokument poznat kao “Deklaracija iz Fjudjija, 1996”.
Ovaj dokument, podeljen u citavom muzickom svetu medju muzickim
organizacijama i institucijama kao i u akademskim sredinama,
predodredili su oni ciljevi poznati kao primarni ciljevi za zene
muzicare.
Godine 1999. Deklaracija je pretrpela izmene i mi je objavljujemo u
sadasnjem vidu. |
